Canon EOS R6 II 2023

Canon EOS R6 II recenzija: Odlična hibridna kamera sa malo mana

Vrhunski autofokus i oštar 4K 60p video bez seckanja.

Sony i Canon su zaključani u borbi za tržište kamera bez ogledala u punom okviru, a Najnovija Kanonska salva je EOS R6 II od 2.500 dolara. To nije samo ključni rival Sonyjevom like-priced 33-megapixel A7 IV, već daje Canonu mogućnost da ispravi propuste u prejedanju u inače odličnom EOS R6.

Novi senzor od 24 megapiksela obećava veću rezoluciju i kvalitet slike od R6 od 20 megapiksela. Takođe nudi brže brzine snimanja, poboljšane 4K video specifikacije, poboljšani viewfinder i još mnogo toga. Doduše, konkurencija u ovoj kategoriji postaje sve tesnija. Panasonik je takođe nedavno najavio Lumix S5II i 2.200 dolara S5IIX, svoje prve kamere sa fazno detektnim hibridnim autofokusom.

Prednosti

Veoma brze brzine pucanja

Odličan autofokus

Dobro trajanje baterije

Jake video specifikacije

Mane

Nešto slabiji kvalitet slike od rivala

Ograničeni kodeci za video

Video sam R6 II prošle godine u prototip formi, ali sada sam se dočepao konačne verzije. Može li da prati konkurenciju i da li su pitanja koja se naguše rešena? Pokušao sam u raznim situacijama slikanja da saznam.

Telo i rukovanje

Canon je eksperimentisao sa kontrolama kamera iz prošlosti, uvodeći stvari kao što je traka osetljiva na dodir, ali korisnicima se to nije svidelo. Srećom, R6 II koristi Canonski isprobani i testirani faktor obrasca, sa dugmićima, brojčanicima i džojstikom baš tamo gde očekujete da ih pronađete. Stisak je veliki, udoban i ima materijal nalik gumi, daje sigurno držanje bez nelagodnosti čak i posle dnevne upotrebe.

Doduše, postoji nekoliko dobrodošlih promena u odnosu na R6. Prekidač za napajanje je sada na pravom mestu radi lakšeg pristupa, sa postavkom "lock" koja sprečava slučajno aktiviranje kontrole (možete da navedete koje kontrole treba zaključati).

Canon je uveo i namenski foto i video prekidač. Preokretanje menja sve postavke za svako dugme, kao i glavne i brze menije. Doduše, ako prevrnete sa fotografija na video, on koristi sve što je podešeno na biranju broja režima (M, S, A, P itd.), tako da morate da zapamtite da to promenite. Sve ostale postavke, međutim, ostaju odvojene.

Kao i do sada, ima potpuno artikulisan 1,62 miliona tačkastog displeja koji R6 II čini korisnim za vlogovanje, selfije itd. A Canon je ažurirao EVF sa 2,36-miliona na 3,67 miliona tačkica, podudarajući se sa A7 IV i rešavajući se jedne od mojih najvećih žalbi na originalni R6. Nije baš tako oštar kao 5,76 miliona dot EVF na X-H2S, na primer, ali je relativno oštar i brz sa stopom osvežavanja od 120 fps .

Gde je R6 imao jedan brzi konektor za UHS-II karticu i sporiji UHS-I slot, R6 II sada ima dva UHS-II slota. Doduše, za razliku od A7 IV ili Panasonic GH6, on nema bilo kakvu vrstu konektora CFexpress kartice koji utiče na brzine pucanja i opcije video hvatanja.

Koristi istu LP-E6NH bateriju kao i ranije, ali izdržljivost je znatno porasla sa 510 hitaca maksimalno na R6 na skoro 760 na R6 II. Snimio sam preko 2000 snimaka za dan (sa mešavinom elektronskog i mehaničkog zatvarača), i snimao video skoro dva sata.

Prirodno, ima portove za mikrofon i slušalice, zajedno sa digitalnim interfejsom "sledeće generacije" od 21 pin na gripu na telu fotoaparata (Canon je pokazao slike sa Tascam XLR2d-C audio interfejsom i njegovim novootvorenim Speedlite EL-5). Nažalost, koristi krhki mikro umesto punog HDMI porta. To je žalosno s obzirom na RAW video izlaz,  jer mikro HDMI kablovi (i portovi) imaju tendenciju da budu krhki i fini.

U smislu povezivanja, možete da pokrenete kameru sa USB-C putem funkcije isporuke napajanja. Takođe nudi Bluetooth 5 i 5GHz WiFi, a možete ga koristiti direktno kao PC ili Mac veb-kameru preko USB-C koristeći ugrađene industrijske standardne UVC i UAC video i audio upravljačke programe ugrađene u Windows i MacOS.

Performanse

Kao što sam video u San Dijegu dok sam se bavio sportom, R6 II je brz. Može da puca na 12 fps sa mehaničkom roletnom, što je već dodir brži od A7 IV. Međutim, prelazak na elektronski režim dovodi taj tempo do mahnitih 40 fps, što ga čini do sada najlepšom kamerom punog okvira u ovoj cenovnoj kategoriji.

Korišćenje elektronskog režima znači da ćete snimati manje hitaca doduše (to takođe utiče na kvalitet, ali više na to ubrzo). Pre popunjavanja bafera možete dobiti oko 75 komprimovanih RAW/JPEG okvira, a manje nekomprimovanim RAW. Nasuprot tome, u režimu mehaničkog zatvarača možete da snimite oko 1.000 komprimovanih RAW/JPEG ramova pre nego što stane ili oko 140 nekomprimovanih RAW fotografija.

Kad smo već kod bafera, zanimljiva nova funkcija je Pro Capture režim. Ako aktivirate tu postavku, a polovina pritisne dugme za zatvarač, on će neprekidno snimati i čuvati fotografije u baferu u vrednosti od nekoliko sekundi. Zatim, kada potpuno pritisnete dugme za zatvarač, uhvatićete nekoliko sekundi radnje do kojih je došlo neposredno pre nego što ste to uradili. Ideja je, naravno, da niste bili dovoljno brzi, ipak ćete dobiti šansu.

Roletna je dobro kontrolisana, otprilike polovina originalnog R6 i znatno manja od A7 IV, kao što možete videti na testovima koje je izvršio Gerald Undone. Oklevao bih da ga koristim za sportove koji se brzo kreću u punom kadru, ali je veoma minimalan u izrezanom 1.6x modu.

Dual Pixel autofokus na R6 II je takođe brži i pouzdaniji od R6. Koristeći ga u režimu sa jednom tačkom bez detekcije lica/oka, mogao bi da prati brzinu od 40 fps, propuštajući samo čudan snimak. U 12 fps mehaničkih roletni, retko sam imao šut van fokusa. U ovom aspektu, skoro je u skladu sa EOS R3, koji koristi naslagani senzor.

Postoji 4.897 fokusnih detect pozicija za fotografije i 4.067 za video, sa do 100 procenata pokrivenosti u zavisnosti od objektiva. To znači da subjekte možete da pratite čak i na ivici okvira. Izbor teme je relativno lak pomoću džojstika sa više kontrolera ili ekrana osetljivog na dodir.

Povrh lica i očiju, R6 II može da detektuje tela ljudi, plus životinje i vozila, uključujući motocikle, automobile, vozove i konje. Takođe se dolazi sa novim režimom automatskog biranja koji omogućava AI da odabere tip teme. Takođe može da prati teme koje su izabrali korisnici, a ne u tim kategorijama.

Iako se povremeno može zbuniti pozadinom, R6 II je dobar u zaključavanju ljudskih lica i očiju. To je malo manje pouzdano za životinje i druge subjekte. Praćenje subjekata koji se brzo kreću dobro funkcioniše, mada sam morao da zaronim u podešavanja da bih povećao brzine za brže kretanje. Dodir za praćenje dobro funkcioniše ako je subjekat dobro definisan, ali nije pouzdan kao praćenje lica.

Generalno gledano, autofokus je odličan i drugi je po redu Sony. Kao što sam pomenuo, snimao sam hiljade slika dnevno na Canon-ovim snimanjima (na prototip kamere), i većina njih je bila u fokusu, sa vrlo malo vrcanja sa moje strane.

Kvalitet slike

Novi senzor od 24 megapiksela (ni zadnja strana ni osvetljena ni naslagana) je najveće poboljšanje ove kamere, nudeći poboljšan kvalitet slike, bolju osetljivost na nisko svetlo i još mnogo toga. Slike su naravno oštrije, ali Canon je takođe pojačao dinamički opseg, omogućavajući poboljšanje kvaliteta slike.

JPEG-i imaju dobre nivoe detalja bez preteranog oštrenja. Preciznost boja je dobra i tonovi kože su prijatniji od ostalih kamera koje sam nedavno isprobala. Ako želite malo da povećate kvalitet, ali ne i da snimate RAW-ove, možete da snimate i pomoću 10-bitnog HEIF (high efficiency image file) formata, koji nudi širi opseg boja i manju verovatnoću za trake.

Sa proširenim ISO opsegom od 100-102400 (50 do 204800), R6 II je zapravo bolji od originalnog R6 pri slabom svetlu, uprkos dodatnoj rezoluciji. Nisam imao dilemu da ću pucati na ISO 12800 koristeći neko smanjenje svetlosne buke, a čak je i ISO 25.600 slika bilo upotrebljivo ako sam se dobro izložio. Sve iznad toga je, međutim, imalo nisku upotrebljivost.

RAW slike zadržavaju dodatne detalje, naročito u senci. To olakšava uređivanje slika ako ih nedovoljno uređujete. Ima možda malo manje dinamičan domet od Sony ili Nikon kamera u punom kadru, ali je i dalje veoma dobar. Ipak, pazite da dinamički opseg padne u režimu elektronskog zatvarača, jer se R6 II pomera sa 14-bitnog na 12-bitno hvatanje – tako da dodatna brzina dolazi do blagog gubitka u dinamičnom opsegu.

Video zapis

EOS R6 II nudi superzasićeni, full-frame 4K video sve do 60 fps. Nasuprot tome, S5 II A7 IV i Panasonic izrezali su 60p video. Slično A7 IV, 10-bitni kvalitet je dostupan samo u C-Log3 režimu, sa 8-bitnim u običnim video režimima. Šteta, pošto običan 10-bitni video pruža dodatnu glavu u senci i pramenovima, bez muke sa nanošenjem LUTs-a ili drugim korekcijama boja. Sve rezolucije su dostupne u režimu 1.6X useva, sa samo blagim gubitkom oštrine.

Super spor mod mozes da uradis u 1080p pri do 180fps, mada je snimak jedva upotrebljiv. Prihvatljivije je na 120fps, što još uvek usporava akcioni put. I na kraju, možete da pucate do 6K u 12-bitni ProRes RAW na spoljni Atomos Ninja V+ rekorder. To isporučuje najprostiji i najlakši video, ako vam ne smeta nedoličan.

Sa originalnim R6, problemi sa grejanjem su mnogima bili šoustopper. Ne možete da snimate više od 40 minuta video zapisa na 4K 30fps, ili 30 minuta u 60p. Povrh ovih, morali ste da sačekate bar 10 minuta da se ohladi, a onda ste mogli da šutirate samo još 10 minuta.

Srećom, ti problemi su u velikoj meri nestali. Snimao sam superzasićeni 4K 30p video skoro dva sata dok se baterija nije ispraznila bez problema sa grejanjem. U 60p superzasićenom režimu, Canon kaže da možete da šutirate do 50 minuta i da se vratite snimanju brže i duže vreme.

Ti brojevi su zapravo konzervativni, pošto sam bio u stanju da šutiram 4K 60p više od sat vremena (doduše, na 50 stepeni F temperature). Ako započnete i zaustavite hvatanje 4K 60p, nema problema. Ako vam je zaista potreban kontinuirani 4K 60p video, nabavite drugu kameru, ali u suprotnom problema sa zahlaрenjem uglavnom nema.

Kvalitet je odličan, sa oštrijim videom od konkurencije na 4K 60p. Dinamički opseg u CLog3 režimu nije tako dobar kao Sonyjev A7 IV ili Panasonic S5 II. Veći deo toga je izgubljen u senci, tako da je bolje malo preterati nego nedovoljno biti izložen prilikom snimanja C-Log3. Ipak, to nije ništa što biste primetili za običan video koji se ne evidentira.

Video sa slabim svetlom je dobar u ISO-ima do 6400 i možete se izvući sa 12800 ako ste oprezni sa izlaganjem. Ako ne, jačanje senki može stvoriti ozbiljnu buku. Ipak, to je jedna od boljih kamera punog okvira pri slabom svetlu, što je čini korisnom za stvari kao što su koncerti ili predstave.

Jedan nesrećan propust u poređenju sa rivalima je nedostatak kodeka koji se lako uređuju u internom okviru (all-intra ili ProRes). Zbog toga je prilično obavezno konvertovanje u ProRes ili neki drugi format nakon toga, jer čak ni sistemi za brzo uređivanje ne vole LongGOP. Sonyjev A7 IV u međuvremenu podržava all-intra capture po veličini do 600 megabita u sekundi, što je jedan od razloga što ima konektor za CFexpress Type A karticu.

Video autofokus je jaka tačka za Canon. Sa autofokusom sa jednom tačkom za trčanje i pucnjavu iz pištolja, intervjue i slično, retko sam imao vanseriteljne snimke. Ljudsko lice i praćenje očiju je neverovatno pouzdano za video snimke. Ostaje zaključan na tu temu i drži ih u fokusu dok se kreću, mada je opet Sonyjev A7 IV nešto brži.

Kao i kod fotografija, nudi i pouzdano praćenje životinja i vozila, sa istim "auto" režimom koji omogućava AI kameri da odabere tip subjekta. Sve u svemu, R6 II je još jedna pouzdana Canon kamera u smislu video autofokusa – nešto što mislim da je zaista važno za većinu video snimaka, posebno vlogera ili dokumentarnih filmskih stvaralaca..

Kanon pobeđuje sve rivale u roletni. Primetno je bolje nego na Sony A7 IV, čak i u potpuno umanjenom režimu . U 1.6 režimu useva, jedva da se može detektovati, čak i ako bičujete kameru okolo. Kao i loš autofokus, prekomerna roletna može da upropasti snimke, tako da je za mene ovo još jedna ključna karakteristika.

Stabilizacija tela je u redu za stacionarne ručne snimke ili male pokrete. R6 II je otprilike isti kao A7 IV u tom pogledu, ali Panasonic-jeva nova S5II je masovno poboljšala stabilizaciju dizajniranu za video i izgleda da će pobediti obe kamere.

Konačno, Canon je uveo funkciju disanja digitalnog fokusa, slično kao što Sony ima na A7 IV. Ovo vam omogućava da "razbijate" fokus sa jednog subjekta na drugi bez promene veličine, tako što ćete u suštini koristiti digitalni zum za suprotstavljanje optičkom zumu. Dobro radi, ali samo sa pregršt sočiva za sada.

Prelamanje

Canonska EOS R6 II od 2.500 dolara je ogromna hibridna kamera bez ogledala, sa brzim brzinama snimanja, preciznim autofokusom i jakim video mogućnostima. Problemi sa pregrevanjem su uglavnom rešeni, osim ako zaista ne morate da snimate kontinuirani 4K 60p video sa punim okvirom. Glavna loša strana je nedostatak dinamičnog dometa u poređenju sa rivalima.

Sonyjevih 2.500 dolara A7 IV ima veću rezoluciju ali sporije brzine snimanja, posebno u elektronskom režimu. Roletna je ozbiljnije pitanje i na toj kameri. Sa pozitivne strane, nudi malo bolji kvalitet slike i autofokus koji je brži.

Panasonikov S5 II od 2.000 dolara ima nešto bolje video specifikacije, ali ostaje da se vidi da li autofokus može da održi korak. S5 IIx, koji dolazi u maju, izgleda kao bolja kamera bez ogledala za video i manje je skuplja po ceni od 2.200 dolara. I na kraju, ako ste voljni da se spustite na APS-C senzor, X-H2S od 2.500 dolara ima naslagani senzor i bolje video kotlete, ali malo inferiorni autofokus. Ako podjednako snimate i fotografije i video, izabrao bih EOS R6 II u odnosu na sve te modele.